Bronhitis i astma - BRONHOFITOFLAST

Za lakše iskašljavanja, ublažavanje astmatičnog napada

AKUTNI BRONHITIS
Bronhitis je akutna ili hronična upala sluzokože bronha. Razlikuju se dva uzroka: infektivni i hemijsko-fizicki.
Akutni bronhitis se posebno javlja nakon prehlade, gotovo iznenada, pojavljuje se obično umerena temperatura (37,5 - 38,5° C), s pratećim kašljem; često se javlja bol iza grudne kosti, po sredini grudi, koji se pojačava kod napada kašlja; u tim slučajevima prisutna je i upala dušnika (traheobronhitis). Pojava kašlja osnovni je simptom bronhitisa i predstavlja odbrambeni mehanizam bronha, iako nije tipičan znak bolesti.

Hemijsko-fizicki uzrok podrazumeva brojne materije koje se javljaju u obliku gasa ili pare, a mogu delovati štetno na bronhijalnu sluzokožu: industrijski dimovi, ispusni gasovi automobila i, iznad svega, dim cigareta koji svakako predstavlja osnovni uzrok upale disajnih puteva.
Tok akutnog bronhitisa je obično povoljan te se izlečenje normalno postiže unutar nekoliko nedelja.

HRONIČNI BRONHITIS
Ako je kašalj hroničan i dugotrajan uz iskašljavanje, posebno ujutro, koji se održava u periodu od tri meseca, u toku dve uzastopne godine onda ukazuje na hronični bronhitis.
Usled hroničnog bronhitisa i čestih upala nastaju bronhiektazije, propadanje zida bronha i proširenje bronha, koje postaje žariste upale. Kašalj se pojačava kod prehlada, pri jačim telesnim naporima, jačoj hladnoći.
Striktnm medikamentoznom terapijom kod osoba sa hroničnim bronhitisom, pre svega, potrebno je postići veću fluidnost sekreta, pa tada treba primeniti lekove koji deluju na razmekšavavanje sekreta u bronhijama, čineći ga manje lepljivim. Zatim, treba podsticati smanjenje upalnog stanja na sluzokoži bronha putem lekova protiv zapaljenja. Osim toga, korisni su i lekovi koji proširuju bronhije (bronhodilatatori), ne samo zbog smanjenja tegoba sa disanjem kod hroničnog bronhitisa, nego i da se omogući lakše iskašljavanje sekreta.

ASTMA
Astma je bolest koja se manifestuje sužavanjem disajnih puteva zbog grča glatkih mišića bronhiola, zatim otoka njihove sluzokože i nagomilavanje lepljivog sekreta. Sve to otežava prolaz vazduha naročito pri ekspirijumu (izbacivanju vazduha iz pluća).
Astmatični napad se obično javlja noću ili pred zoru ili se tada pogoršava. Bolesnik ima prolazni napad otežanog disanja (dispneje), koje je praćeno zviždanjem (vizing), izdah je jako produžen i pri tom oseća stezanje i bol u grudima. Nakon dispneje sledi kašalj sa oskudnim iskašljavanjem sluzavog i lepljivog ispljuvka, bolesniku je zatim malo lakše i često se preznoji. Kašalj se javlja kod svih astmatičara. Nasleđe može igrati određenu ulogu u nastanku astme, ali postojanje astme u porodici ne znači da će te definitivno i vi ili vaše dete oboleti od astme. Nasleđuje se sklonost prema bolesti a ne sama bolest.

Razlog ovog suženja disajnih puteva je skoro uvek alergija, ustvari alergisko zapaljenje.
Alergija je nasledna ili stečena sklonost pojedinih osoba da, na kontakt sa materijama koje se nalaze u okolini, a koje kod drugih osoba ne dovode ni do kakvih tegoba (npr. dlaka kučeta ili polen trave), reaguju burno i dramatično. Razlog za takvo reagovanje leži u činjenici da te osobe, posle kontakta sa ovim materijama (koje se nazivaju alergenima), reaguju stvaranjem u krvi antitela koja služe odbrani organizma i koje se nazivaju IgE antitela. Kod zdravih osoba, IgE antitela nalaze se u krvi u minimalnim količinama (nekoliko milionitih delova grama), dok je njihova količina u krvi alergičnih osoba značajno povećana.

Uobičajeni pokretači astme su virusne infekcije; alergeni kao grinje kućne prašine (u posteljini, tepisima, tapeciranom namještaju), životinje s krznom, peludi, plesni i gljivice; duvanski dim; aerozagađenja; fizička aktivnost; stres i jaki emocionalni nadražaji; kao i kemijski iritansi.

Na sluzokoži se dešava složena reakcija alergena sa ćelijama koje stvaraju i luče supstance koje su odgovorne za alergijsku reakciju. Ove supstance se nazivaju medijatorima alergijske reakcije (jedan od njih je histamin, ali postoje i mnogi drugi), a oni su vazži, jer dovode do suženja bronhijalnih sudova - bronhoopstrukcije. Bronhoopstrukcija nastaje delom zbog skupljanja (spazma) kružnog mišića u zidu bronhiola, ili zbog prekomernog lučenja bronhijalnog sekreta. I spazam i povećana količina sekreta smanjuju prostor kroz koji se vazduh ubacuje u pluća pa pacijent mora da se pomuči prilikom disanja.

Cilj prevencije kod astme flasterima jeste uklanjanje simptoma i uspostavljanje normalne ili što je moguće bolje funkcije pluća, kao i smanjenje rizika od pojave teških napada. Uz to, da redukuje broj i težinu napada i omogući bolesniku normalan život, uključujući i sportske aktivnosti. Ispunjenje navedenih ciljeva treba obezbediti uz minimalne sporedne efekte terapije.

Delovanje

Bronhofitoflasteri deluju trostruko na hronični bronhitis i na bronhijalnu astmu

1. Melem koji se nalazi na flasteru je sastavljen od ekstrata biljaka koje deluju antibakteriski, zatim ekstrati koji svojim delovanjem povećavaju viskozitet sluzi u bronhiolama i samim time se lakše iskašljava i imaju antialergisko delovanje.

2. Biofrekventnim delovanjem preparata radi vraćanja normalnog biofrekventnog funkcionisanja određenih sistema organa (usled alergiskog delovanja nekog iritansa, i emocionalnog šoka koji takođe može provocirati astmatični napad). Preparat na flasteru svojim delovanjem to vraća u normalu jer je laserom obrađen tako da samo jednom frekvencijom deluje).

3. Delovanjem preko određenih akupukturnih tačake na meridijanima i uspostavljanju normalnog protoka životne energije. Kineska tradicionalna medicina ima drugačije poglede na uzroke astme, na primer, izazivači mogu biti: vetar i vlaga, nedostatak energije bubrega, disfunkcije slezine u transportu vode itd.

Kontraindikacije

Iako su biljke pažljivo birane ipak je moguće (mada veoma retko) da je neko alergičan baš na određenu biljku. Ako primetite crvenilo ispod flastera posle 2 sata (ili manje) držanja skinite flastere jer ste alergični. Drugih kontraindikacija nema.

Način upotrebe

Svaka kura akupunkture sadrži minimum sedam terapija. Lepiti flastere na obe ruke, dva na leđa i jedan na grudi.

Flastere na označenim tačkama menjati svaki dan, prva četri dana, posle napraviti pauzu od jednog dana pa opet prilepiti peti komplet flastera i držati takođe 24 časa. Znači posle 4. kompleta flastera praviti pauzu od jedan dan. Posle šestog kompleta flastera napraviti pauzu od dva dana i prilepiti zadnji par. Dakle stavljati flastere: 1., 2., 3., 4., 6., 8, i 10. dana od početka stavljanja. Ako imate potrebu za još jednom kurom posle pauze od 3 – 5 dana ponovite. Tako dobijate jedinstveni tretman akupunkture u vašem domu. Veoma je bitno da tačku pravilno locirate. Pažljivo staviti melem sa flasterom na određenu tačku, ako vam je zgodnije možete prvo staviti prstima melem pa preko njega flaster. Ako vam se i zgužva neki flaster upotrebite drugi rezervni.
Melem na flasteru nikako ne dirati pincetom ili bilo kojim metalnim predmetom, najpogodnije je sopstvenim prstima a nikako druga osoba da ga dira.